На данашњи дан пре  100 година,  31. децембра 1921. године Медвеђа је   Краљевим указом  проглашена за  варошицу. Прве иницијативе за проглашење  Медвеђе за варошицу потекле  су још давне 1900. године од виђенијих Јабланичана.Предлог је био први корак да се  село Медвеђа, најјаче и по географском положају средишње  насеље у Горњој Јабланици прогласи варошицом и центром читаве околине.  У име мештана  Радосав Стевановић и Стојан Гвоздић, горњојабланички свештеници, Васа Лазаревић општински благајник, Димитрије Младеновић механџија, Мирослав Јешић и Радован Поповић, земљорадници и Радосав Лукић председник општине медвеђске  су 23. јануара 1907. године упутили   писмену молбу  министру унутрашњих дела Краљевине Србије  да се село Медвеђа прогласи варошицом под именом Дубочица.  Преписка трајала целе године али  поступак се намерно одуговлачио од  Министарства унутрашњих дела и среских власти у Лесковцу и Лебану. Међутим мештани су били веома упорни па су захтев обновили 21. маја 1908. године и упутили га Министру унутрашњих дела  са молбом "да изволи ову ствар окончати, јер сваки дан обуставља веома многе радове и напредак овога забаченог и сиротињског краја, а народ трпи оскудицу". Иако су сви услови били испуњени, захтев је мировао у архиви Министарства унутрашњих дела Краљевине Србије. Радосав Стевановић, свештеник горњојабланички и председник Одбора за проглашење варошице последњи пут се 1. августа 1908. године обратио опширним писмом  али није било одговора. Наишле су немиле године, ратови балкански па Први светски рат, па су тек почетком 20-их година прошлог века Горњојабланичани поново покренули питање за  проглашење  Медвеђе за варошицу. У име медвеђана кафеџија Митко Младеновић је  интервенисао код среског начелства , а начелство је проследило тај акт  Министарству унутрашњих дела Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца  и напокон  31.децембра 2021. године објављен је Краљев указ којим Медвеђа постаје варошица под истим именом, што значи да није уважен део захтева којим је тражено да се варошица назове Дубочица.

Име Медвеђа новијег је датума. За време Стефана Немање, помиње се као део Дубочице, а као Немањин посед. Према писцу Лукаревићу  1790. ово насеље се звало Подгор. После велике сеобе Срба  под Арсенијем  Чарнојевићем 1690. године уследила је нова сеоба Срба из Јабланице , Топлице Пусте реке и   нишког и то1737. године  када   митрополит нишки Ђорђије и патрјарх Арсеније IV поведоше Србе преко Саве и Дунава а напуштена горњојабланичка села населише Арбанаси, па је Јабланица припадала Санџаку Алаџе Хисар, наше место  се тада звало Медока.  Аустријски конзул 1858. године путујући кроз наше крајеве  Медвеђу бележи под именом Дедић. Данашње име  везано је за истоимену реку  и потиче из 19. века. Сва досадашња истраживања упућују да се ово насеље звало и  Дубочица.

За све што се тиче историје Медвеђе , почев од насељавања, свих важних историјских догађаја, како за место тако и за целу Горњу Јабланицу  дугујемо Добросаву Туровићу који је за живота био ризница знања, а за собом оставио богату грађу и личну библиотеку која се чува у нашем Легату који носи његово име. 

Културни центар општине Медвеђа је 29. децембра организовао диван мултимедијални програм за грађанство овим поводом. Опширније о томе можете видети на њиховом сајту.