НАСТАВЉЕНА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА „ДУХ ОДВАЖНИХ ПРЕДАКА“

            Један од пројеката који је Општинска библиотека „Петар Петровић Његош“ планирала да оствари у овој години је и обележавања Сто четрдесет година од почетка насељавања Горње Јабланице. Након одржаних јавних часова за ученике основне и средње школе из Медвеђе Библиотека је приредила и предавање на исту тему за заинтересоване грађане. Предавање је приредио мастер историчар Немања Јовић. Њему је у припреми овог предавања послужила грађа из Легата Добросава Туровића. Међутим, ни Туровић није довољно истражио ово веома важно питање на локалном нивоу. Али је оставио путоказ некоме ко буде желео да се детаљније бави овом проблематиком. (ОПШИРНИЈЕ)

На почетку свог излагања Н. Јовић је као увод представио стање у Горњој Јабланици у периоду од 15. до 18. века при чему је акценат ставио на етничке промене које су настале на овој територији у 16. и 17. веку. „Тада ове просторе насељавају Арнаути. Револуције балканских народа у 19. веку утичу и на одсељавање Арнаута из Горње Јабланице на просторе Косова и Метохије“, истакао је Н. Јовић и осврнуо се и на време владавине краља Милана Обреновића, као и на политичке прилике у том периоду,  када су ову територију почели да насељавају досељеници хришћанске вероисповести. У наставку свог излагања присутни су се упознали са проблемима који су се јавили приликом насељавања. То су, пре свега, чињенице да овде нису биле изграђене куће за те породице па су прво мушкарци морали да долазе и да саграде куће. Затим, много људи је умрло на путу од својих тадашњих домова до ових простора. Временом простор Горње Јабланице је био пренасељен, па је власт забранила даље насељавање и због недостатка обрадивог земљишта. Што се тиче насељеника они су долазили из Црне Горе, из околине Књажевца, али и из Бугарске. Током времена под различитим околностима дошло је и до исељавања становништа и то између два светска рата. Тада су се Горњојабланичани одсесили на Косово и Метохију и у Северну Македонију.

            Што се политичке ситуације тиче, избори су се одржавали у исто време када и на теретироји целе државе. Интересантно је да је од око тадашњих 19.000 становника право гласа имала само 1.000 људи. У то време Медвеђа је редовно имала своје представнике у Народној скупштини. Међу народним посланицима били су Милутин Драговић, Михајло Пејић и Лазар Миловановић.

            На крају, присутни су постављали Немањи Јовићу питања из ове области. Такође су му предложили да ово буде само први час на ову тему.