Поводом 100 година од рођења Добрице Ћосића пројектом „Корени, Деобе, Бајка“,  Библиотека је 24. децембра организовала  са Горданом Симић, професором српског језика и књижевности предавање   под називом  „Добрица Ћосић (1921-2014)“ за ученике ТШ „Никола Тесла“.

Своје излагање започела је   описом свог  сусрета   са Добрицом Ћосићем на  Сајму књига, потом присутне провела  кроз богато  стваралаштво  овог великана наше  савремене историје и књижевности. Добрица Ћосић  припада послератној књижевности заједно са Лалићем,  Давичом и Ћопићем. Био је писац, романсијер, есејиста, политички и национални теоретичар и члан САНУ. Био је први председник СРЈ од јуна 1992. до маја 1993. године.  Рођен је у селу Велика Дренова код Трстеника. У току Другог светског рата био је политички комесар у Расинском партизанском одреду. Г.  Симић је својим излагањем обухватила целокупно књижевно стваралаштво Добрице Ћосића. У свет  књижевности је ушао романом „Далеко  је сунце'' 1951.године  и постигао велики успех. С „Коренима“  Ћосић започиње циклус романа који, сви заједно, треба да пруже романсирану историју Србије. Романом ,,Корени''  враћа се у прошлост Србије, у сумрак епохе Обреновића, крајем 19.века.  У „Деобама'', тротомном роману, писац опет трага за смислом минулих епоха и анализом феномена четништва у Србији за време Другог светског рата. То је роман о трагедији самоуништавања једног народа. „Временом смрти'' и „Временом зла'' попуњена је празнина између романа ,,Корени'' и романа ,,Деобе'' и остварена континуирана историја о Србији, Прерову и двема преровским породицама. Кроз анализу ,,Пишчевих записа“. „Српског питања“, „Косова'' и „У туђем веку“ овај писац и ,,homo politicus'' показао  је  да је ангажовани интелектуалац који поставља питања и тражи или нуди одговоре. Добитник je  многобројних награда,  поменула  је Нинову награду, Кочићево перо,  награду Лазе Костића, Меше Селимовића, Светозара Ћоровића. Био је три пута номинован за Нобелову награду .

На крају свог  излагања   Г. Симић је рекла : „ Добрица Ћосић је учинио Србију Србијом и по њему ће се она препознавати. Писац који је за себе говорио да болује од српске судбине, а од тога је и умро“.