Србин којекуде

Бојан Љубеновић

Као што постоје оџачари за димњаке, требало би да постоје и оџачари за људске душе. Да мало проџарају, отпуше, уклоне нагомилану гареж и чемер па да човек поново продише као некад.“

У свом новом делу Србин којекуде Љубеновић наставља да се на крајње духовит и себи својствен сатиричан начин бави данашњом Србијом. Ово је истовремено и путопис, и интимни дневник, и аутобиографија, и огледало наше стварности. Док пише о наизглед обичним, свакодневним догодовштинама и догађајима, аутор расветљава много крупније и озбиљније друштвене појаве и проблеме. Љубеновићеве препознатљиве духовите жаоке сакривене су дубоко унутар урнебесних редова посвећених Србину који се два пута обрео у далеком иностранству преко океана, али и његовом делању у Београду, на мору или током ванредног стања.

Књига одише ведрином, а написана је специфичним стилом: реченице се лагано стапају и клизе творећи динамику и мелодију на коју се ухо брзо привикне. Та ритмичност се спушта до срца изазивајући осмех, који читаоцима не силази с лица све до последње странице.