Поводом 170. годишњице од смрти  Петра II Петровића Његоша,  а у оквиру пројекта   „Свободијада“,  наша библиотека која носи његово име је октобар  и новембар посветила овом великану.   Расписан је  литерарно – ликовни конкурс  намењен предшколцима, основцима  средњошколцима на територији  наше општине.  Други вид активности је  историјско – књижевни приказ Његошеве  личности и дела,  остварили смо организацијом два предавања која  су обавили Наташа Ђорђевић, професор српског језика и књижевности и Немања Јовић, мастер историчар.  Први сет предавања био је   3. новембра  за ученике  основне и средње школе у  Медвеђи  а други пут   9. новембра  за грађанство.   

        Немања Јовић је  у презентацији под називом „Петар II  Петровић Његош- цетињски владика и црногорски владар“ започео са динамичним описом историјских прилика и стања Црне Горе, Његошевог  детињства и младости и  доласку на место митрополита. Говорио је о односима са суседним земљама, одласцима у Русију ради помоћи својој земљи и  разлозима  погоршања тих односа а и  сукобима  и борбама са Турцима. Што се тиче односа са Србијом  поменуо је сеобе Црногораца, повезаност са тада значајним личностима, посебно Вукoм Караџићем.  Његош је оставио тестамент којим је одредио место починка, али као и за живота наставља се голгота и са његовим посмртним остацима.

У уводном делу Н. Ђорђевић је цитирајући Јована Деретића говорила да је Његош у време најрадикалнијих преврата у српској култури тежио да помири све разлике, споји старо са новим тако да је у његовом стваралаштву наша историја и духовност  добила пуноћу израза која није била достигнута  код писаца ни пре  ни после њега. Најзначајнији мотиви су му били: космичка судбина човека и историјска судбина Црне Горе. Посветила је  пажњу свим облицима стваралаштво  поезији, одама, писмима а затим  присутнима  дала приказ Његошевих најбољих  дела: Луча микрокозма, Горски вијенац и Лажни цар Шћепан мали. 

Уместо закључка прочитала је мисао Матије Бећковића:  „И после свих одгонетања тајна  његове појаве остаје без коначног одговора . Човек човеку тајна је највиша и ко то зна, то је највише што човек може знати. Сам Његош није знао какву тајну је носио  и преносио... И Његошу тајна Његош је највиша“.