Дана 18. 11. 2019. године  имали смо част да угостимо Виолету Јовић у нашој Библиотеци која је дошла  у пратњи директора издавачке куће „Свици", иначе њеног животног сапутника.  

Виолета Јовић, дипломирани правник, секретар Електронског факултета у Нишу и шеф Кабинета ректора Нишког  униферзитета објавила је до сада преко 40 књига прозе и поезије како за одрасле тако и за децу.

Рођена је 8. марта  1966. године  Нишу  у вишечланој сеоској  породици, детињство провела у селу Мечји До и Сврљигу. Била је ђак –пешак , путовала до четвртог разреда у суседно село, већ са десет година живела сама као подстанар у Сврљигу, касније у Нишу. Постаје члан Културно уметничког друштва и има срећу да буде код учитељице која је препознала у њој ствараоца подстицала је да стално ради на себи и  пратила њен духувни узлет. Тако библиотека постала  њен други дом, где је проводила највише времена. Указује на велик утицај васпитача , учитеља и библиотекара за ментални развој деце. Прву књижевну награду добила је у десетој години из руку Добрице Ерића, када је схватила да су писци из читанки обични и дивни људи.

Прве књиге писала је на књижевном,  српском  стандарду,  касније пише на свом дијалекту, тимочко - заплањском. Члан је Удружења књижевника Србије, члан редакције часописа Бдење. Много пута је награђивана за сликарство и  књижевност.

Миша Јовић је представио посетитељкама богато стваралаштво  Виолете Јовић а она наставила да песмом и причом, слика речима живот на селу и предивне пределе  свог родног краја тако да су посетиоци као на филмској траци видели девојчурка који сваки тренутак користи да побегне  с књигом у руци, додуше на велико чуђење сељана, видели  је скривену  са сестром како кроз маглине од вршења жита одгонетају лица својих укућана чији се обриси не препознају од прашине и умора, у потрази за  свицима, за неком  светлошћу, чули  дивне  мајчине речи  како да кћери треба науче све вештине  што ће им кроз живот требати, да буду марљиве  и добре  и да чувају своје духовно наслеђе.

Писала је књиге за децу: Писмо са месеца, Сунчев вез, Радовање и играње, Кад затворим очи, као и романе на дијалекту Тен ц, Друга, Петокњижје, Нема књига и најновији Бивалвија на књижевном стандарду. Развила се лепа дискусија са ауторком о мотивима настанка прича, о ликовима као и ћутањима и "друштвеним срамотама", због којих би многе животне приче биле много лепше. Мало је било сат и по времена за све оно што су присутне желе да чују , заједнички  утисак био је одушевљење  позитивном   енергијом и богатством духа ауторке.