Награда Букер је једна од најпрестижнијих књижевних награда у свету. Додељује се сваке године, почев од 1969. године, за најбољи роман објављен на енглеском језику. За награду конкуришу аутори из земаља Комонвелта и Републике Ирске. Добитница Букерове награде осигуран је међународни публицитет, мада и сам улазак у шири и ужи избор аутору обезбеђује запаженост у књижевним круговима.
Године 1993. Награда „Букер свих Букера“ додељена је Салману Рушдију за роман „Деца поноћи“ који је проглашен најбољим награђеним романом у првих 25 година постојања награде. Роман „Деца поноћи“ добио је исту награду и 2008. године поводом 40 година постојања награде.
Године 2010. роман „Невоље“ Џејма Гордона Фарела проглашен је добитником „Изгубљеног Букера“, што је јединствено признање. У избор су ушли романи који су објавељени 1970. године. До 1971. године у трку за Букерову награду улазили су романи објављени претходне године, па због тога ниједна књига из 1970. године није ушла у обзир за награду. Године 1971. правило је промењено и награда се додељује књизи издатој исте године. Тако је Џејмс Гордон Фарел ову престижну награду добио два пута. Осим Фарела, двоструки добитници Букер награде су и Џон Максвел Куци, Питер Кери и Хилари Мантел.
ГОДИНА |
АУТОР |
РОМАН |
|
|
|
1969. |
Перси Хауард Њуби |
Something to Answer For |
1970. |
Бернис Рубенс |
The Elected Member |
1971. |
Видијадар Сураџпрасад Најпол |
У слободној држави |
1972. |
Џон Берџер |
Џ. |
1973. |
Џејмс Гордон Фарел |
The Siege of Krishnapur |
1974. |
Надин Гордимер и Стенли Мидлтон |
The conservationist и Holiday |
1975. |
Рут Правер Џабвала |
Heat and Dust |
1976. |
Дејвид Стори |
Saville |
1977. |
Пол Скот |
Staying On |
1978. |
Ајрис Мердок |
The Sea, the sea |
1979. |
Пенелопи Фицџералд |
Offshore |
1980. |
Вилијам Голдинг |
Rites of Passage |
1981. |
Салман Рушди |
Деца поноћи |
1982. |
Томас Кенили |
Шиндлеров ковчег |
1983. |
Џон Максвел Куци |
Живот и доба Мајкла К. |
1984. |
Анита Брукнер |
Хотел на језеру |
1985. |
Кери Хјум |
The Bone People |
1986. |
Кингсли Ејмис |
Стари ђаволи |
1987. |
Пенелопи Лајви |
Месечев тигар |
1988. |
Питер Кери |
Оскар и Лусинда |
1989. |
Казуо Ишигуро |
Остаци дана |
1990. |
Антонија Сузан Бајат |
Занесеност |
1991. |
Бен Окри |
The Famished Road |
1992. |
Мајкл Ондатје и Бари Ансворт |
Енглески пацијент и Света глад |
1993. |
Роди Дојл |
Пади Кларк ха, ха, ха |
1994. |
Џејмс Келман |
How Late It Was, How Late |
1995. |
Пат Баркер |
The Ghost Road |
1996. |
Грејам Свифт |
Последња тура |
1997. |
Арундати Рој |
Бог малих ствари |
1998. |
Ијан Макјуан |
Амстердам |
1999. |
Џон Максвел Куци |
Срамота |
2000. |
Маргарет Атвуд |
Слепи убица |
2001. |
Питер Кери |
Истинита прича о Келијевој банди |
2002. |
Јан Мартел |
Пијев живот |
2003. |
ДБС Пјер |
Вернон Господ Литл |
2004. |
Алан Холингхерст |
Нити лепоте |
2005. |
Џон Банвил |
Море |
2006. |
Киран Десаи |
Наслеђени губитак |
2007. |
Ен Енрајт |
Окупљање |
2008. |
Аваринд Адига |
Бели тигар |
2009. |
Хилари Мантел |
Вучје легло |
2010. |
Хауард Џејкобсон |
The Finkler Question |
2011. |
Џулијан Барнс |
Ово личи на крај |
2012. |
Хилари Мантел |
Лешеве на видело |
2013. |
Еленор Катон |
The Luminaries |
2014. |
Ричард Фланаган |
Уска стаза ка далеком северу |
2015. |
Марлон Џејмс |
A Brief History of Seven Killings |
2016. |
Пол Бити |
The Sellout |
2017. |
Давид Гросман |
Коњ улази у бар |
2018. |
Олга Токарчук |
Бегуни |
2019. |
Маргарет Атвуд |
Сведочанства |
2020. |
Даглас Стјуарт |
Шуги Бејн |
2021. |
Дејмон Галгут |
Обећање |