Књижевна награда критике за најбољи роман године коју додељује НИН. Први пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман „Корени“. Током протеклих више од пола века додељивана је писцима са простора целе бивше Југославије.
Троструки добитник НИН-ове награде је Оскар Давичо, док су двоструки лауреати били Добрица Ћосић, Живојин Павловић и Драган Великић. Такође, О. Давичо је једини аутор који је ову награду добио две године узастопно (1963. и 1964).
Награда није додељена само 1959. године, када је направљен преседан ради стимулисања квалитета. Без награде тада је остао Миодраг Булатовић за роман „Црвени петао лети према небу“.
НИН-ову награду су одбила да приме два књижевника. Године 1972. награђен је Данило Киш за роман „Пешачник“, али је вратио награду, као и Милисав Савић (1991) за роман „Хлеб и страх“.
До сада, ова награда додељена је само пет пута женама и то: Дубравки Угрешић (1988), Светлани Велмар Јанковић (1995), Гроздани Олујић (2009), Гордани Ћирјанић (2010) и Ивани Димић (2016).
ГОДИНА |
АУТОР |
ДЕЛО |
1954. |
Добрица Ћосић |
Корени |
1955. |
Мирко Божић |
Неисплакани |
1956. |
Оскар Давичо |
Бетон и свици |
1957. |
Александар Вучо |
Мртве јавке |
1958. |
Бранко Ћопић |
Не тугуј бронзана стражо |
1959. |
Награда није додељена |
|
1960. |
Радомир Константиновић |
Излазак |
1961. |
Добрица Ћосић |
Деобе |
1962. |
Мирослав Крлежа |
Заставе |
1963. |
Оскар Давичо |
Глади |
1964. |
Оскар Давичо |
Тајне |
1965. |
Ранко Маринковић |
Киклоп |
1966. |
Меша Селимовић |
Дервиш и смрт |
1967. |
Ерих Кош |
Мреже |
1968. |
Слободан Новак |
Мириси, злато и тамјан |
1969. |
Бора Ћосић |
Улога моје породице у светској револуцији |
1970. |
Борислав Пекић |
Ходочашће Арсенија Његована |
1971. |
Милош Црњански |
Роман о Лондону |
1972. |
Данило Киш (вратио награду) |
Пешчаник |
1973. |
Михаило Лалић |
Ратна срећа |
1974. |
Јуре Франичевић Плочар |
Вир |
1975. |
Миодраг Булатовић |
Људи са четири прста |
1976. |
Александар Тишма |
Употреба човека |
1977. |
Петко Војнић Пурчар |
Дом све даљи |
1978. |
Мирко Ковач |
Врата од утробе |
1979. |
Павле Угринов |
Задат живот |
1980. |
Слободан Селенић |
Пријатељи |
1981. |
Павао Павличић |
Вечерњи акт |
1982. |
Антоније Исаковић |
Трен 2 |
1983. |
Драгослав Михаиловић |
Чизмаши |
1984. |
Милорад Павић |
Хазарски речник |
1985. |
Живојин Павловић |
Зид смрти |
1986. |
Видосав Стевановић |
Тестамент |
1987. |
Воја Чолановић |
Зебња на расклапање |
1988. |
Дубравка Угрешић |
Форсирање романа реке |
1989. |
Војислав Лубарда |
Вазнесење |
1990. |
Мирослав Јосић Вишњић |
Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба |
1991. |
Милисав Савић (вратио награду) |
Хлеб и страх |
1992. |
Живојин Павловић |
Лапот |
1993. |
Радослав Петковић |
Судбина и коментари |
1994. |
Владимир Арсенијевић |
У потпалубљу |
1995. |
Светлана Велмар Јанковић |
Бездно |
1996. |
Давид Албахари |
Мамац |
1997. |
Милован Данојлић |
Ослободиоци и издајници |
1998. |
Данило Николић |
Фајронт у Гргетегу |
1999. |
Максимилијан Еренрајх Остојић |
Карактеристика |
2000. |
Горан Петровић |
Ситничарница код „Срећне руке“ |
2001. |
Зоран Ћирић |
Хобо |
2002. |
Младен Марков |
Укоп оца |
2003. |
Владан Матијевић |
Писац издалека |
2004. |
Владимир Тасић |
Киша и хартија |
2005. |
Миро Вуксановић |
Семољ земља |
2006. |
Светислав Басара |
Успон и пад Паркинсонове болести |
2007. |
Драган Великић |
Руски прозор |
2008. |
Владимир Пиштало |
Тесла, портрет међу маскама |
2009. |
Гроздана Олујић |
Гласови у ветру |
2010. |
Гордана Ћирјанић |
Оно што одувек желиш |
2011. |
Слободан Тишма |
Бернардијева соба |
2012. |
Александар Гаталица |
Велики рат |
2013. |
Горан Гоцић |
Таи |
2014. |
Филип Давид |
Кућа сећања и заборава |
2015. |
Драган Великић |
Иследник |
2016. |
Ивана Димић |
Арзамас |
2017. |
Дејан Атанацковић |
Лузитанија |
2018. |
Владимир Табашевић |
Заблуда Светог Себастијана |
2019. |
Саша Илић |
Пас и контрабас |
2020. |
Светислав Басара |
Контраендорфин |
2021. |
Милена Марковић |
Деца |
2022. |
Даница Вукићевић |
Унутрашње море |
2023. |
Стево Грабовац |
Послије забаве |