БИБЛИОТЕКА ПОРОДИЦЕ ГРАДИНОВАЧКИ
Снежана М. Вељковић
Ауторка у новом роману приказује живот жене у узбудљивој српској историји прошлог (XX) века. Идеја за настанак овог штива потекла је од историјског податка да је у јесен 1915. Болница шкотских жена спасавала жене и децу из Србије, те их превозила на Корзику. Према расположивим историјским подацима, у то време, на Корзици је рођено чак 79 српске деце. Прво је на броду „Абда” рођен дечак који је по њему добио име. Другог дана, по искрцавању са брода, рођен је други дечак коме су наденули име Наполеон. Треће дете које се родило била је девојчица. Та девојчица је главна јунакиња овог романа. Њено име је Корзика (по месту рођења), а надимак Зика. Поред ње јунаци ове књиге су: њена мајка Донка (Нишлијка, лепа, способна и сналажљива жена), њена ћерка Андреа (лакомислена, ветропираста) и унука Лазара (мудрица). Главни мушки лик је њен муж, Андра Градиновачки, потомак богатих и образованих Сомбораца који у неколико генерација сакупљају књиге и рукописе „да сачувају српство”. Породична библиотека с временом постаје Андрина страст и опсесија. Он је обогаћује забрањеним књигама и документима која сведоче о мучним ратним дешавањима, за време Другог светског рата и после рата. Проблем и заплет се јавља кад Андра одлучује да поред библиотеке сачува и своју породицу, Градиновачке, што мало теже иде јер је као дечак боловао од заушака.
Живот је као море. Некад миран, блистав и једноличан, чешће узбуркан, ветровит, али предвидив, а понекад се јаве неочекиване олује и убитачни таласе. Важно је да увек будеш спремна, да ускочиш и да грабиш напред. Да главу одржаваш над водом да промислиш и тражиш најближу обалу. Мораш да пливаш, а не да луташ пучином.
Нема стајања, одустајања, треба ићи ка циљу.Библиотека породице Градиновачки
Да је боље, не би ваљало / Бојан Љубеновић
Почетком априла сам хтео да се убијем.
Средином априла су хтели да ме убију.
Крајем априла одлучио сам да убијем.
Занимљив месец, мора се признати.
Када неостварени писац Иван Богдан у свом брачном кревету затекне вољену супругу са другим мушкарцем, уверен је да је његов живот дотакао само дно. Али он заборавља да живи у земљи која често подсећа на кофер са дуплим дном, те да увек постоји још једна преграда испод. Његов љубавни проблем ускоро прелази у други план јер га сустиже много гори. Један бизарни тренутак непажње уплиће Ивана у неуспешну пљачку банке и успешно га уводи у сурови свет београдског подземља. Наоружан само урнебесним смислом за хумор главни јунак започиње исцрпљујућу борбу за спас свих које воли али и себе самог. Прича постаје све динамичнија и добија невероватне обрте, а Иван открива да је и те како способан за дела које су му ранија била непојмљива.
„Овај роман је тешко сместити у одређени жанр, али се са сигурношћу може рећи да је реч о књизи која се чита у једном даху. То није само прича о љубави, нити је само напети трилер, већ је и слика савременог српског друштва коју Бојан Љубеновић успева да изоштри и оголи својим бритким хумором. На моменте смешан, на моменте горак, роман ће сигурно освојити читаоца. Да је бољи, не би ваљало.“ Дарко Црногорац, Њуз.нет