Поводом 150 година од рођења Радоја Домановића, нашег најбољег сатиричара, Библиотека је 6. 4. 2023. године у оквиру свог пројекта „Радоје Домановић - увек међу нама" а у сарадњи са професором српског језика и књижевности Јеленом Станковић организовала презентацију у PowerPoint-у намењену ученицима Техничке школе„Никола Тесла"о животу, делу и актуелности његовог стваралаштва.
„ Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи. Ја сам доктор права, али то кријем и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу. Један мој друг, такође школован, морао је, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити, па је добио службу, и то одмах добар положај“ (Страдија)
Јелена Станковић је започела биографијом књижевника, сликовито описала алегорију, иронију, сатиру и смех. Потом је укратко анализирала његове најзначајније сатиричне приповетке: Вођа, Данга, Страдија и Мртво море.
Радоје Домановић је наш најпознатији сатиричар. Пореклом Шумадинац, а по очевој породичној лози старином и Херцеговац. Рођен у Овсишту 1873. године. Убрзо се његова породица сели у Јариште где завршава основну школу. Седам разреда гимназије, колико траје средње образовање, завршава у Крагујевцу 1890. године. Завршивши Велику школу, Домановић је постао професор српског језика и службовао у Пироту, Врању и Лесковцу. Његово професорско службовање трајало је свега три и по године, а после тога је дошло до отпуштања из државне службе због иступања против владе на конгресу професорског друштва. Отпуштен из службе, Домановић прелази у Београд, где живи тешко од новинарског и књижевног рада. Било је то почетком јесени 1898. године.Тада пада и почетак његовог сатиричарског Радоја Домановића, све до обарања последњег Обреновића и затирања ове династије 29. маја 1903. У том временском периоду је објавио своја најзначајнија књижевна дела.Следеће године покренуо је часопис „Страдија“ којим се борио против мана тадашњег система, који је доживео 35 издања.
Библиотека је и ове године прихватила организацију Општинске смотре рецитатора „Песниче народа мог“ са циљем да се код деце развијају етичке и естетске норме које садржи поезија, усавршава говорни израз, исказивање мисли и осећања песника , популарисање поезије и ширење круга рецитатора и љубитеља поезије. Одржана је у понедељак 20. марта 2023. године са почетком у 11.00 часова у просторији Позајмног одељења Општинске библиотеке „Петар Петровић Његош“ у Медвеђи. За учешће на такмичењу пријавило се 20 ученика у све три категорије.
МЛАЂИ УЗРАСТ
Пријавило се укупно девет ученика из две основне школе и то осам ученика из Основне школе „Горња Јабланица“ из Медвеђе и једна ученица Основне школе „Сијаринска Бања“ из Сијаринске Бање.
Редослед прва три такмичара је следећи:
1. >Андреа Јакшић, ученица 4. разреда Основне школе „Горња Јабланица“. Назив песме је „Цвећка нећка“, аутор је Добрица Ерић, а ментор Славица Ђонић.>
2. >Ружица Николић, ученица 2. разреда Основне школе „Горња Јабланица“. Назив песме је „Седи жаба џаба“, аутор је Пеђа Трајковић а ментор Мара Подунавац.>
3. >Инес Ђорђевић, ученица 1. разреда Основне школе „Горња Јабланица“. Назив песме је „Дете“ Љубивоја Ршумовића, ментор је Наташа Ивановић.>
На Окружну смотру рецитатора пласман су оствариле Андреа Јакшић и Ружица Николић.
Комисија која је оцењивала рецитаторе била је у следећем саставу:
1. >Марија Ровчанин, председник>
3. >Сузана Цветковић, члан и>
4. >Дрита Шаиновић, члан. >
СРЕДЊИ УЗРАСТ
Пријавило се укупно осам ученика из две основне школе и то три ученице Основне школе „Горња Јабланица“ из Медвеђе и пет ученика из Основне школе „Сијаринска Бања“ из Сијаринске Бање.
Редослед прва три такмичара је следећи:
1. >Анастасија Перић, ученица 6. разреда Основне школе „Горња Јабланица“. Назив песме је „Неповратна песма“, аутор је Мирослав Антић, а ментор Јована Пешић.>
2. >Ива Младеновић, ученица 6. разреда Основне школе „Горња Јабланица“. Назив песме је „Нова песма“ аутора Данијеле Квас, ментор је Јована Пешић.>
3. >Анђела Стојановић, ученица 6. разреда Основне школе „Сијаринска Бања“. Назив песме је „Имена“ аутора Мирослав Антић, ментор је Жаклина Булатовић.>
На Окружну смотру рецитатора пласирале су се Анастасија Перић и Ива Младеновић.
Што се тиче ученика албанске националности пријављено је четири кандидата Основне школе „Сијаринска Бања“ из Сијаринске Бање. Троје ученика су казивали песме на матерњем језику и њихов редослед је:
1. >Енђул Сахити ученик 5. разреда Основне школе „Сијаринска Бања“ из Сијаринске Бање. Превод наслова песме је „Како бих волео“ аутора Агим Доци, ментор је Арбенита Суља.>
2. >Шакира Браимовић. ученица 7. разреда Основне школе „Сијаринска Бања“. Превод наслова песме је „Рода“, аутор је Дритеро Аголи, ментор је Ермира Ферати.>
Захваљујемо се ученику Рухану Јаховићу, који је казивао стихове на нематерњем - српском језику, ученику 6. разреда Основне школе „Сијаринска Бања“. Наслов песме је „Кошаркаш“ аутора Владимира Андрића, ментор је Сузана Савић.
На Окружну смотру рецитатора ревијално наступају Енђул Сахити и Шакира Браимовић.
Комисија која је оцењивала рецитаторе била је у следећем саставу:
1. >Јелена Станковић, председник>
2. >Марија Ровчанин, члан>
3. >Сузана Цветковић, члан и>
4. >Дрита Шаиновић, члан. >
СТАРИЈИ УЗРАСТ
У овој категорији пријавиле су се три ученице Техничке школе „Никола Тесла“ у Медвеђи.
1. >Јелена Леповић, ученица 2. разреда. Назив песме је „Тако је било, господине“, аутор је Љубица Милетић, ментор Јелена Станковић. >
2. >Ивана Леповић, ученица 1. разреда. Назив песме је „Мистичне кише“, аутор је >Душка Врховац, ментор Јелена Станковић.
На албанском језику рецитовала је:
1. >Шкурте Браимовић, ученица 1. разреда. Превод наслова песме је „Јадиковке“, аутор је Андон Зако Чајупи, ментор је Арбенита Суља.>
На Окружну смотру рецитатора у такмичарском делу представиће се Јелена Леповић и Ивана Леповић, а у ревијалном делу Шкурте Браимовић.
Комисија која је оцењивала рецитаторе била је у следећем саставу:
1. >Марија Ровчанин, председник>
2. >Сузана Цветковић, члан и>
3. >Дрита Шаиновић, члан. >
Окружна смотра одржана 1. априла 2023. године у Дому Културе „Радан“ у Лебану.